Intervju sa Aleksandrom Šapićem

Zahvaljujući sportu doživeo sam prelepe životne momente

“U životu u zavisnosti od puta koji odaberete nešto dobijete, a nešto izgubite”

1.     Odrasli ste na Novom Beogradu I to pored bazena 11.april. Kako je izgledalo Vaše detinjstvo?

 

U novobeogradskom naselju Paviljoni išao sam u osnovnu školu Žikica Jovanović Španac, koja se tada tako zvala, a danas se zove Nadežda Petrović. Moje detinjstvo je izgledalo kao odrastanje svakog drugog dečaka tih godina koji je odrastao na Novom Beogradu. Imao sam jedno lepo I normalno detinjstvo. Bazen 11. april bio mi je blizu kuće I to je bio razlog da krenem da plivam I da se bavim vaterpolom.. Relativno brzo posle toga se on zatvorio. Imao sam sreće da budem u timu gradonačelnika I neko ko je mogao direktno da utiče da taj bazen posle više od dvadeset godina bude opet renoviran. Zatvoren je bio dok sam ja bio klinac, a danas neki novi klinci sa Novog Beograda I Zemuna mogu da ga koriste, da plivaju I da se druže. To mi, moram da priznam, mnogo znači.

2.     Zbog sporta I profesionalnog bavljenja vaterpolom zapostavili ste mladost. Propustili ste ekskurzije I svoj 18. rodjendan. Koliko je teško odreći se tako važnih stvari koje prate odrastanje da bi se uspelo u sportu?

Po mom mišljenju ja nisam ništa zapostavio. Jednostavno tako izgleda život jednog mladog sportiste, nekome kome je sport, pored škole, najvažnija stvar u životu I ne žalim ni zbog čega. Naravno da se propuste rodjendani, ekskurzije, pa čak I maturskoveče, koje sam ja propustio, ali verujem da je to sudbina svih sportista koji ozbiljno žele da se bave sportom. To je bila moja odluka I moje opredeljenje. Zahvaljujući sportu doživeo sam prelepe životne momente. Imao sam priliku da proputujem ceo svet, da upoznam mnogo ljudi I da steknem mnoga životna iskustva I da ostvarim svoj san koji sam imao kada sam počeo da se bavim sportom. U životu, od zavisnosti od puta koji odaberete nešto dobijete, a nešto izgubite.

3.     Svoju sportsku karijeru započeli ste u Vaterpolo Klubu Crvena Zvezda, a završili ste je posle Olimpijskih igara u Pekingu 2008.godine. Smatrate li sebe najuspešnijim sportistom kako su Vas drugi proglasili?

Da, počeo sam u Crvenoj Zvezdi na 11.aprilu I najveći deo početne karijere sam proveo tamo. Kasnije sam završio u Vaterpolo Klubu Bečej, jer je Zvezda sticajem okolnosti ostala bez tog bazena I imala dosta problema. Ne volim preterano da pričam o svojoj karijeri I onome što sam bio I da li sam bio najbolji.  To je na drugima da ocene. Ja sam se trudio da svakom treningu pristupam kao da je prvi I poslednji I tako sam I završio svoju sportsku karijeru, na jedan častan I pošten način. Po mišljenju drugih, ali I ja to mislim takodje, zahvaljujući svojim fizičkim sposobnostima mogao sam da igram još nekih pet, šest godina. U trenutku kada sam shvatio da sam se malo umorio od svega, pre svega psihički, tada sam odlučio da prekinem.

4.     Šta Vas je navelo da nakon dugogodišnjeg života I rada u inostranstvu I sportske karijere započnete rad u politici?

Iako se to suštinski zove politika, ali ono čime sam se bavio u poslednjih pet, šest godina u praksi baš I nije neka politika, to je realan život. Ja sam radio kao pomoćnik gradonačelnika u kabinetu I već sam skoro tri godine predsednik opštine Novi Beograd. Uglavnom sam radio na uredjivanju parkova I životne sredine, na komunikaciji sa decom I penzionerima, u pokušaju pravljenja projekata koji će njima život da oplemeni I upotpuni. Imao sam prilike da proputujem ceo svet I mislio sam da svom gradu mogu da pomognem I to je razlog zbog čega sam želeo da se uključim u politiku. Ponosan sam na sve što sam uradio do sad I trudiću se da dokle god budem imao prilike na taj način da se bavim politikom to I radim.

5.     Bili ste pomoćnik gradonačelnika Beograda, a sada ste predsednik opštine Novi Beograd. Koliko je teško jednom bivšem sportisti da se nosi sa zahtevnom političkom funkcijom?

Imam neka svoja  životna pravila da nevezano čime se bavio od toga odstupiti neću. Ako to u ovom poslu bude uslov da ne mogu da uspem zato što neću odustati od svojih životnih principa, pa nemam sa tim problem. Nekako sam odlučio da život živim kako sam ga živeo I ranije, a to je da mogu svakoga da pogledam u oči. Trudim se da na najbolji mogući način gradim sve što je do mene. Onoliko koliko mogu, bez obzira na mali budžet opštine, trudim se da pomognem I da olakšam ljudima život I da malim stvarima oplemenim I unesem radost. Nisam nikada sebe doživljavao kao političara I nekoga ko se bavi velikom politikom. Mislim da ta vrsta posla traži jedno ponašanje na koje ja nisam spreman.

6. Koji su, po Vama, najznačajniji projekti koje je opština Novi Beograd ostvarila tokom Vašeg mandata, a koji su budući projekti koje možemo očekivati?

Opština Novi Beograd je uradila puno stvari u poslednjih tri godine. Mi smo, pre svega, jedina opština u Beogradu I u Srbiji koja je ostvarila više od dvadeset besplatnih programa. Prvo za naše najmladje. Sve vanškolske aktivnosti koje roditelji treba da plaćaju kod nas deca mogu besplatno da pohadjaju. U našem servisnom centru Novobeogradjani mogu da otvore karticu našeg novobeogradskog kluba sa kojom imaju jako puno popusta za razne vrste proizvoda. Za penzionere imamo posebne programe od zdravstvenih pregleda preko izleta I raznoraznih druženja. Puno projekata smo pokrenuli. Sledeće godine će opština Novi Beograd finansirati dosta teretana na otvorenom, uredjivanje parkova, PET centara I ostalih stvari koje će Novobeogradjanima olakšati život. Nadam se da će projekat razmene djaka dobiti zamaha  I da će sledeće godine veliki broj gradova biti uključen I ja sam spreman da zamolim gradonačelnika I grad Beograd da se pridruže I podrže ovaj naš projekat.

7.     Na  održanoj konferenciji DIGITAL 2014 u Hajatu izjavili ste da društvene mreže I pored mnogih benefita donose veliku opasnost od raznih vrsta zavisnosti I gubljenja osećaja za realan život. Koji je Vaš savet mladim ljudima kako bi manje provodili vremena pored kompjutera I interneta?

Teško je da savetujete mlade ljude, jer šta god mi pričali oni će se ponašati u skladu sa svojim okruženjem I pravilima koje im sredina nameće. Mi živimo u vremenu kada su društvene mreže I visoka tehnologija deo našeg života. Roditelji su pre deset, petnaest godina kažnjavali svoju decu tako što su im branili da izlaze napolje I terali ih da ostanu kod kuće I uče, a danas ih kažnjavaju tako što im brane da sede kod kuće ispred kompjutera I  teraju ih napolje. Na toj konferenciji sam rekao da nije dobro ni braniti, jer da deca I roditelji moraju da budu svesni da su društvene mreže virtuelni svetovi I da nijednog trenutka ne treba da zaborave realan život I da je prava komunikacija sa ljudima najvažnija. Koliko god da se tehnologija dalje razvija to nikada ne treba zaboraviti Svaka porodica I roditelj treba da pokuša da objasni svom detetu da u svemu treba imati mere. Ako uspemo da zadržimo meru u svemu onda se I lakše prolazi kroz život.

Zvezdana Babel