Интервју са Мајом Раковиц, власницом Накси радија

Размена искустава и знања је непроцењива ствар

“Нове технологије су донеле само још један плус радију и мислим да он заиста има одличну будућност”

Маја Раковиц је власница и оснивач Накси радија који je прошле  године прославио 20 година  свог постојања. Образовање и лично усавршавање су јој јако битне ствари у животу, поред своје породице и пријатеља. Велика страст су јој путовања и увек радо одлази на њих и истражује нова места. Много воли Нови Београд где је провела своју младост и где и дан данас живи.

До своје 13.године одрасли сте у Сарајеву, пре него што сте дошли у Београд, у блок 22 на Новом Београду. Како је изгледало Ваше детињство, а потом и младост?

Морам да признам да је за мене био доста трауматичан тај долазак из Сарајева у Београд. Београд је изгледао потпуно другачије, а Нови Београд посебно. Зграда у коју сам се доселила била је окружена грађевинама, радничким баракама, огромном количином блата и ја сам била изненађена, јер Београд није био то што сам очекивала. Друго, живот у Сарајеву је био другачији у то време и јако интересантан. Живела сам у центру града, било је много кафића, био је центар рок музике и увек се нешто дешавало на ту тему. Дошла сам потом у блок 22 на Новом Београду и постала сам ђак пешак. Ишла сам у школу која се тада звала Јосип Броз Тито , а данас се зове Јован Дучић. Била сам осми разред, а у школи није било енглеског језика и ја сам морала да идем у школу Радоје Домановић у блоку 28 до које ми ј требало да пешачим 45 минута, некада и сат времена, уз аутопут. Осми разред је за мене био поприлично трауматичан, али некако су ствари кренуле да иду ка боље. Имала сам привилегију да учествујем у стварању једног новог насеља, односно Новог Београда. Одлично се сећам када је отворен Сава Центар и мојим пријатељима и мени срећи није било краја. Све је раније изгледало много другачије него сада, било је много пешчара и празног простора. Гимназију сам такође уписала на Новом Београду и то Х београдску гиманзију. Ушће је био наш свет и моја младост до 18.године је управо везана за то место. И дан данас живим на Новом Београду и уживам у њему.

Завршили сте социологију и филозофију на Филозофском факултету у Београду, а после сте се бавили и научно- истраживачким радом. Колико је, по Вашем мишљењу, важно да се млади људи усавршавају и имају формално образовање?

Мислим да је то најбитније, шта год ко говорио о свему томе, поготово у последње време, када се чују критике на различите факултете. Мислим да држава не треба никада да дозволи напад ни на коју установу образовања, поготово не на установу високог образовања. Тиме се љуљају темељи свега. Јако је важно завршити факултет и добру средњу школу. Сада много деце имају могућности да заврше факултете, што раније није био случај. Ја сам много волела свој факултет. Друго, било ми је много важно да упишем постдипломске студије. То су битне ствари, да се што више специјализујем, да што више прођем разне семинаре, радионице, курсеве. Негде је мој живот обележило образовање. Увек сам се трудила да пренесем сва своја знања младим људима. Имала сам прилику да се усавршавам у Америци, Енглеској, Немачкој, тамо где су најбоље радио станице. Без образовања и учења нових ствари нема ништа.

1994. године основали сте Накси радио који је прошле године прославио 20 година  свог постојања.У тада економски нестабилној земљи и вођени мишљу “будите реални, очекујте неочекивано”, колико Вам је било потребно храбрости за такав подухват и како је изгледао развојни пут овог радија?

На самом старту било је много тешко изборити се са онима који су ме много волели, а који су покушавали да ми објасне да то није добар пут. Након факултета јако сам тешко добила посао због борбе за демократију и мог политичког ангажовања. То су тада била таква времена. Рат је направио много тога лошег за целу земљу. Желела сам да започнем нешто своје након мог посла у Савезном центру за статистику. Увек сам јако волела радио и желела сам да отворим радио станицу. Прво сам почела да се бавим истраживањима. Истраживала сам тржиште, јавно мњење и то је био почетни капитал за нешто за шта сам се ја спремала. Од првог тренутка све што сам имала уложила сам у радио. Не само новца, него и свог знања, ентузијазма, љубави, свега онога што човек може да унесе у нешто што много воли.

Радио је и у време телевизије остао значајно средство комуникације и брзо се прилагођавао конкуренцији користећи своје предности. Које су, по Вашем мишљењу, предности радија данас?

Када се појавила телевизија у Америци говорило се да је са радијом готово, да је сахрањен. Међутим, показало се да је то апсолутно нетачно. Људи заправо гледају ТВ у вечерњим сатима, а преко дана живе са радијем. Он је остао пријатељ свима и знате да када седите у канцеларији и када сте у продавници, код фризера, где год да уђете чујете радио у позадини. И то је јако лепа ствар. Када се појавио интернет тек тада се причало да је са радијом готово. Заправо, интернет је био степеница која је помогла радију много. Преко интернета се данас слуша радио. Нове технологије су још један плус радију и зато мислим да он има одличну будућност.

Усавршавали сте се у иностранству и на BBC World Service сте добили непроцењива знања, а познато је да BBC створио опробан и сигуран формат емитовања музике, музичких жеља и телефонског укључења у програм. Какав радио сте Ви желели да створите за београдске слушаоце?

Желела сам да створим један “карусел добре воље”. Нешто што када ујутру укључите радио да добијете једну дозу оптимизма, да добијете неопходне информације и не превише приче. Да можете и да се насмејете, али и да можете да чујете озбиљне ствари, али пре свега да чујете добру музику. Покушала сам да направим радио управо по мери слушалаца. Шта воле и шта желе да слушају. Није лако уопште направити добар формат радија. Не можете само набацати неке ствари и причати када и колико хоћете и укључивати свакога. Све то мора да има своја правила, а да нико не примети та правила, осим нас који уређујемо. Најбитнија ствар је да имате довољан број слушалаца који вас воле, којима је то све занимљиво, а да са друге стране можете да продате рекламу од које живите. Тако живе све комерцијалне радио станице. Волим да своја знања поделим са другима, јер што су све радио станице боље у окружењу, то је већа и моја шанса и Накси радија наравно.

Сваке године посећујете Радио дане Европе где размењујете искуства са људима из читаве Европе и света. Каква је ситуација са овим медијем ван граница наше земље и да ли се сматра да је радио медиј будућности, јер пролази кроз све кризе и прилагођава се конкуренцији?

Заиста мислим да је радио медиј будућности, јер је показао за све ове године колико је прилагодљив и колико га људи воле и носе свуда са собом. Слушају га увек и свуда. Негде сам срећна због тога што сваки пут када одем на Радио дане имам прилику да се видим са људима са којима се виђам једанпут годишње, са којима размењујем искуства и које увек зовем да дођу на наше Радио дане Србије и они се увек радо одазову. Наш радио уопште не заостаје за светским радијима и то су велике ствари. Та размена искустава и размена знања је непроцењива ствар. Ви чујете да скоро исте проблеме имају и други и да се и они сусрећу са сличним стварима као и ми овде у Србији. Сви радији на свету су повезани и сви имају исте проблеме и на исти начин их решавају. Имате тај осећај породице, а у кругу породице се увек најлепше осећате.

Волите да путујете и путовања су Ваша велика страст. Такође волите мостове, стихове и људе, а то сте све наследили од  свог оца. Шта је оно што Вас још у животу чини задовољном, срећном и испуњеном особом?

Прво, рад је мени огромна ствар, креативан рад, радио који волим и уопште комуникација са људима. Имам пуно пријатеља  и јако волим да се дружим и волим да путујем. Бирам заиста јако интересантна места за путовање, увек идем колима и бирам места до којих ретко ко други дође. Волим дворце, Провансу, мала места пуна душе која нису толико истражена. Уживам у својој породици и нарочито ми је велика срећа моја унучица Мина. Пријатељи су ми такође вема важна ствар и све што смо старији чини ми се да нам они још више требају.

Звездана Бабел