субота, 16. мај 2015.

I Kina i Japan ostaju velika svetska trzista



Интервју са професорком Факултета политичких наука Драганом Митровић, оснивачем и директорком Центра за студије Азије и Далеког истока

Драгана Митровић је редован професор на Факултету политичких наука у Београду. Области њеног научног интересовања су политичка економија, међународна политичка економија, политика и економија Кине, Јапана и Далеког истока, политичка економија Азије, геополитика и геоекономија. Руководилац је и оснивач Центра за студије Азије и Далеког истока, а члан је и Одбора за економске науке САНУ. Била је и министар-саветник за политичка и економска питања у нашој кинеској амбасади.  Повод разговора са професорком Митровић  јесте недавна посета јапанског професора Сеићира Такагија на нашем факултету када је одржана трибина о односима између Кине и Јапана.

И Кина и Јапан остају велика светска тржишта

Jaпан не доживљава Кину као једну стабилну државу и не верује у њен политички естаблишмент

1.     Кина ће покушати да оствари успех у преговорима о слободној трговини, у то спада и уговор са Јужном Корејом и Јапаном. Професорко Митровић, како Ви гледате на успоренији економски раст Кине?

Модел економског раста Кине се развија и мења после тридесет шест година реформе. Кина више не може да се ослања толико на извоз као мотор развоја, нити то  више намерава у мери као у прве две деценије овог процеса , поготово не на извоз неквалитетних, јефтиних производа. Кина сада  уграђује у своје планове високе стандарде производње почев од области  заштите животне средине и коришћење енергије на адекватан начин. Као резултат претходног модела развоја, ослоњеног  претежно на извоз,   животни стандард је порастао у добром делу Кине, али данас после опадања извоза због затварањанајвећих страних тржишта и раста домаћих трошкова производње и тиме смањења ценовне конкурентности кинеских роба, економија успорава зато што мора да нађе нови покретачки мотор, пре свега у домаћој потрошњи  и инвестицијама приватног сектора. Влада, у исто време, мора да обезбеди висок ниво упослености и ове године ће чак преко 7, 5 милиона људи завршити факултете. Због тога је Влада позвала младе људи да се потруде да сами себи нађу посао, да сами отпочну неку предузетничку активност и да сами себе запосле.  

2.     По професору Такагију најважнија позитивна последица успона Кине је фундаметална промена у кинеском приступу међународном окружењу. Које су, по Вашем мишљењу, још позитивне последице успона Кине?

Резултате великог кинеског економског успона тј.  успешну реализацију њихове политике реформе и отварања  видим најпре у томе што је вредност бруто националног производа  од око 250 америчких  долара по глави становника, колико је износио 1980. године, увећан на 6.908 per- capita 2013. године, затим кроз напредак готово свих сегмената државе и друштва , раст благостања њеног становништва , а  и са становишта кинеског утицаја на регион и глобалног утицаја који се осећа све до наших простора. Неки од најважнијих  резултата који је Кина остварила у последњих 36 година су свакако што је 600 милиона својих грађана избавила из статуса сиромаштва, од тога 250 из апсолуног. Постала је  највећи извозник, други највећи увозник на свету, глобална финансијска сила, земља која је способна да значајно утиче на глобалне финансијске токове и институције , да буде велики инвеститор готово на свим тачкама земљине кугле, па и у региону у коме ми живимо. Ти резултати кинеских реформи су не само изменили животе кинеских грађана, него су итекако утицали на кинеске суседе и многе друге државе које су далеко географски смештене од Кине. На простору Евроазије, Кина данас наступа као финансијер и  градитељ сложених грађевинских инфраструктурних и енергетских  пројеката, али и  земља која жели да буде присутна у области телекомуникација, обновљиве енергије и других технолошки напредних делатности. Постала је изузетно динамична светска привреда која је у најновијој економској историји забележила најдужи континуирани економски раст, јер је њена економија током последње три деценије расла по стопи од 9,6%, па је тако 2011. године постала друга по величини економија света.

3.     Кина тренутно нема претензија ка светској хегемонији, већ се фокусира на то да ојача свој регионални утицај. Због чега?

Кина је регионална сила, а не глобална. Да би једна земља била глобална сила она мора да има и политичку вољу и капацитете и да буде војно присутна. Она мора да има идеологију којом себе сматра супериорном у односу на друге државе. Глобални хегемон САД све то имају. Има војну силу којом је способна, било глобално, било преко разних невладиних организација у било којој тачки на планети да спроведе оно што жели. Кина то нема. Она нема ни претензије да буде глобални хегемон,  почев од тога да нема такву ни идеологију, а ни војну ни економску моћ за то. Са друге стране, жели да буде препозната и призната као регионална сила у региону Азије и азијског дела Пацифика, који су друга упоришна тачка америчке глобалне доминације. Ово води сучељавању моћи и ресурса, неопходном прилагођавању свих, али не неужно и конфликту. 

4.     Јапан је посебно забринут јачањем ратне морнарице Кине и због тога је властима у Јапану посебно важно да ојачају односе са САД. На који начин ове државе могу да унапреде сарадњу?

Влада премијера Абеа каже да Јапан мора да подигне свој допринос савезништву са Американцима на један виши ниво. Они кажу да ће нова интерпретација Устава Јапана омогућити јапанским трупама да регују у случајевима конфликта у тзв. сивим зонама”. То није очигледан рат него су то нпр. упади у јапанске територијалне воде неидентификованих чамаца или терористичких група, а први случај је типичан проблем у случају  кинеско-јапанских спорења у Источно-кинеском мору и готово свакодневних дешавања у водама око спорног острвља.  Додатно, сматрају да ће промена интерпретације Устава омогућити активнији ангажман Јапана у мисијама очувања мира, у складу са очекивањима САД, омогућити његовој војној индустрији да производи и извози наоружање, а на дужи рок подићи укупан безбедносни капацитет Јапана.

5.     Односи Јапана и Кине су се веома погоршали у септембру 2012. године спором око острва у Источнокинеском мору, тачније архипелага Сенкаку под управом Јапана, а на који Пекинг полаже право. Како ће се решити овај проблем да не би дошло до погоршања у билатералним односима ове две земље?

Сви имају своју историјску причу. Нпр. Албанци сматрају да имају право на Космет, а ми смо запањени тиме, јер сматрамо да ми као нација  имамо неприкосновено право на тај део територије. Ситуација је овде слична. Обе стране сматрају да имају историјско право, с тим што острва контролише Јапан. Почетком  70-тих година прошлог века када су две државе успостављале дипломатске односе, њихови лидери су се договорили да се тај проблем остави за будућност. У то време су специјалозоване агенције УН током истраживања потврдиле  да се на морском дну испод ових острва налазе налазишта гаса и од тада обе стране из комерцијалних разлога, инсистирају на контроли над овим острвима.Започели су и билатерлане преговоре о овом питању, чак су и заједнички истраживали и чак су заједнички почели да црпе гас из једног изворишта у периоду када су односи између њих били бољи. Међутим, обе стране се држе различитих тумачења око тих острва и наравно оних тумачења која иду њима у прилог. Кинеска страна је током последњих неколико година , акцијама којима агресивно демонстрира своје присуство, готово свакодневно тамо присутна. Наравно, Јапанци то сматрају нарушавањем њиховог граничног простора. Они сматрају да Кинези тим свакодневним узурпирањем желе да их ставе пред свршен чин и да изгледа да је кинеско присуство тамо нормално. Такође, кинеска страна жели да примора Јапан да се призна овај проблем као спор и евентуално прихвати заједничку контролу , што је тешко оствариво, гледајући јапанске позиције. Сматрам да ће се у будућности,  овај проблем   наставити, јер не видим спремност ниједне стране да се повуче са постојећих позиција. Потребна је огромна воља обе земље да би се овај проблем решио, а из унутрашњополитичких разлога обе земље,  то на средњи рок није могуће.

6.     Јапански премијер Шинзо Абе упоредио је садашње тензије између Јапана и Кине са ривалством које је постојало између Британије и Немачке пре Првог светског рата. Да ли је то због забринутости Токија збох војног јачања Кине или спора око групе острва у Источнокинеском мору?

Можда и због једног и због другог. Заправо, Јапан, када је у питању јачање Кине, има реалан  страх. Он нема поверења у политичко устројство какво постоји у Кини и Јапан сматра да је политички систем у тој земљи нестабилан. На Кину Јапанци гледају као на један след династија. Посматрају је као земљу која се веома лако мења, настаје или нестаје. Не доживљавају Кину као једну стабилну државу и имају неповерење према њиховом политичком естаблишменту, сматрајући да они немају демократски начин доношења одлука. Уколико се у јавном мњењу креира слика да вам је једна одређена држава безбедносна претња  и уколико се створи негативна слика о тој држави ту је онда максимално сужен простор за дијалог и сарадњу.

7.     Кина се суочава са проблемима увоза и извоза својих производа, а са друге стране Јапан је пао у рецесију. Каква решења ове две земље имају да би решиле ове проблеме и изашле из тренутне кризе у којој су се нашле?
Један од структурних проблема кинеске економије је то што је она форсирајући одређену концепцију развоја и раста своје економије постала претерано зависна од извоза. Међутим, кинсеки лидери су увидели да је модел извоза јефтиних и неквалитетних производа заправо модел који је неодржив на дужи рок и дугорочно штетан, иако је краткорочно дао изванредне резултате. Кина због тога мења структуру своје економије. И Кина и Јапан остају велика тржишта. Јапан је један од највећих инвеститора у кинеску економију и обрнуто. Међутим, како та економска сарадња није ишла оним темпом како је то кинеска страна очекивала дошло је до неразумевања. Кина је очекивала више, поготово већи пренос високе технологије из Јапана. У Јапану постоји константна сумња поводом тога што је у Кини на власти комунистичка партија и то кочи дугорочну сарадњу. Јапански аналитичари не верују у одрживост кинеских политичких и економских модела. Јапан је из више разлога запао у вишедеценијску рецесију из које сада настоји да се извуче.

Звездана Бабел

Нема коментара:

Постави коментар