Situacija u
kojoj se poslednjih dve nedelje našao zaštitnik građana Saša Janković, tačnije
od 18. aprila, samo pokazuje sliku Srbije danas. Pokazuje državu u kojoj su
građani zbunjeni, u kojoj tumaraju, u kojoj nema opozicije, već samo vladavina
jednog čoveka i u kojoj, po rečima glumca Radoslava Milenkovića, živimo kao
pacovi u zamci. Kako možemo,a da ne govorimo o strahu kada i ministar
unutrašnjih poslova i potpredsednik Vlade tvrde da je učinjeno krivično delo, a
da nema nijednog novog dokaza za to. Zbunjuju već zbunjeni narod, pa nas onda
ni ne čudi aforizam koji kaže da ne možemo znati da li nas ne lažu, kad ne
znamo šta je istina. Od trenutka kada je na naslovnoj strani “Informera”
objavljena priča o samoubistvu Jankovićevog prijatelja Predraga Gojkovića,
davne 1993. godine, od tada počinje moralna hajka na zaštitnika građana. Pisalo
se i govorilo ne samo o njegovoj privatnosti, detaljima tragičnog događaja u
kojem je i sam bio svedok, nego i o tome da li je legalno ili nelegalno držao
pištolj i o tragovima baruta na njegovim rukama. Postavlja se pitanje zašto se
o svemu ovome nije govorilo 2007. I 2012. godine, kada je Saša Janković
postavljen na mesto Ombudsmana, već sada 2015. godine nove (Vučićeve) ere. Zašto
se poteže nešto što se desilo pre dvadeset i dve godine? Kada se malo bolje
razmisli, dolazi se do zaključka da ukoliko se neko ne svidi predstavnicima
sadašnje vlasti oni ne biraju sredstva ni način da tog nekon ne sruše i ne
omalovaže, a da pri tom skidaju svu odgovornost sa sebe. U ovom slučaju, vođena
je kampanja sa ciljem da Janković da ostavku i da se njegova ličnost u
potpunosti oblati. Slučaj samoubistva se nikada nije pokazao spornim, niti se
to nikada ranije nije pominjalo, a i slučaj je službeno okončan pre više od
dvadeset godina, pri čemu se izjasnio i Vrhovni sud. Ono što je još važno jeste
to da je zaštitnik prošao kroz sve bezbednosne provere i da je neometano radio
svoj posao i pre ove funkcije u OEBS-u. Očigledno je da je stanje ljudskih i
građanskih prava u Srbiji zabrinjavajuće, što i pokazuje Jankovićev godišnji
izveštaj iz 2014. godine. U tom izveštaju piše da osim kršenja ljudskih prava
postoji ozbiljna tortura i pritisak na medije kao što su ukidanje Utiska nedelje.
Onda i ne čudi činjenica što se nekome na vlasti nisu svidele ovakve reči, kao
ni CESID-ovo istraživanje koje pokazuje da zaštitnik građana uživa mnogo veće
poverenje od Vlade.
Zapali smo u
tešku situaciju , a svetlo na kraju mračnog tunela vidi samo jedan čovek u
Srbiji. Taj isti čovek koji danima govori o nekom boljem sutra, dok narod gubi
svaku nadu u neku bolju i svetliju budućnost.
Umorni smo
od velikih reči, velikih ciljeva i projekata koji liče na čardak koji nije ni
na nebu ni na zemlji. Umorni smo od tabloida koji nam serviraju laži i
poluistine i koji direktno narušavaju moralni integritet čoveka, što je i
slučaj sa Jankovićem kojeg su hteli da slome. Međutim, on se izjasnio da
građanima u Srbiji ne trebaju slomljeni ljudi i slomljene institucije što je
dalo nadu da se čak i iz beznadežne situacije može izaći kao pobednik i da se
može odbraniti svoj stav, svoja ličnost i svoja profesija.
Ono što je
očigledno iz ovog slučaja jeste da je država pokazala da ne veruje
institucijama kao što su policija, tužilaštvo i sud, kao ni službama
bezbednosti. Predstavnici vlasti su posumnjali u njihov rad i to sve u cilju da
sprovedu svoju volju i da sruše čoveka koji ima drugačije političko mišljenje
od njih. Svako ko danas u našoj zemlji ima drugačije političke stavove u odnosu
na aktuelnu vlast ne može dugo da opstane. Mora ili da se pokori, prikloni i poistoveti
sa njima ili će biti sklonjen i uništen. U ovakvoj atmosferi, sve više, svakom
od građana koji se bune i kojima se ne dopada sadašnja politička situacija,
kako bi pisac Emil Sioran rekao, nedostaje po jedna Sahara gde bi mogao da urla
na sav glas. Neistomišljenici sa aktuelnim političarima
se danas doživljavaju kao neprijatelji i dospevaju na naslovne strane tabloida
koji ih ponižavaju. Pokušaj diskreditacije zaštitnika građana veliki je
propust, velika greška i najgori potez nove Vlade, jer se tim postupkom
prekršilo ne samo poštovanje nevinosti, pravo na privatnost i zaštitu podataka
o ličnosti, već i integritet službene dokumentacije i osporena je pravosnažna
sudska odluka u pojedinačnom slučaju.
One man show
je trenutno najgledaniji, najemitovaniji i ubedljivo najkomentarisaniji šou u
proteklih godinu dana koji nije ni malo zabavan, a koji je sa druge strane
brutalan, koji uteruje strah i koji nema nameru da prestane. To je šou koji
priznaje samo one koji su mu naklonjeni dok ove druge nemilosrdno pokušava da
sruši, a to nije ni malo smešno, složićete se.
Zvezdana
Babel
Нема коментара:
Постави коментар