Ekonomska situacija u Kini

Kina je velika i odgovorna zemlja u razvoju. Učesnik je današnjeg međunarodnog sistema i trudi se da jača bilateralnu i multiratelarnu saradnju oko pitanja koja se tiču energije. Ono što je važno jeste to da Kina održava dobru saradnju i odnose sa više od deset međuvladinih i nevladinih organizacija, a među njima je i UNEP(Program Ujedinjenih nacija za zaštitu prirodne sredine). Ima veliki značaj i po siromašne zemlje u razvoju, kao što su Afrika i Latinska Amerika, a kineska pomoć odlazi u ukupno sto dvadeset i jednu zemlju. U trideset zemalja Azije, u pedeset jednu u Africi, devet u Okeaniji, devetnaest u Latinskoj Americi i Karibima i dvanaest u Evropi. Kina je velika svetska sila koja sarađuje i sa Rusijom i Amerikom i koja se opredelila za izgradnju jednog mirnog i harmoničnog globalnog okruženja u kojem će biti prosperiteta za sve. Može se reći da su budućnost i sudbina Kine blisko povezani sa budućnošću i sudbinom sveta. Kineski lideri su svesni činjenice da razvoj njihove zemlje dovodi do nezadovoljstva u nekim zemljama Zapada. Međutim, Kina se u poslednje dve godine suočava sa padom BDP-a (bruto domaćeg proizvoda) i sa usporenijim ekonomskim razvojem. Zbog toga su lideri odlučili da uvedu reforme u ekonomski sistem koje su, iako oštre, neophodne da bi ova zemlja opet stala na noge i da bi kineska privreda opet cvetala. Te suštinske promene su oslobođanje kamatnih stopa, popuštanje kontrole nad državnim monopolima i nad protokom novca preko granice. To će na kratke staze udaljiti Kinu od modela Vladinog ulaganja, ali će je dugoročno spasiti da ne dođe do sloma sistema. Ono što je važno, Vlada je uvela porez na imovinu na nivou cele države, što je postalo novi izvor prihoda, a banke su prihvatile šemu depozitnog osiguranja što znači zaštitu u slučaju bankrota banke.

Bruto domaći proizvod(BDP) je bio stimulisan  na način da se novac pozajmljuje iz finansijskog sistema, a kojem je nedostajala transparentnost. Ova godina je veoma turbulentna za kineske finansije. Došlo je do krize na tržištu nekretnina zbog završetka radova na brojnim stambenim objektima. Vlada je otvorena za međunarodne saradnje, dolazi do napretka u preduzetništvu, kao i do inovacija na tržištu. Prioriteti su zapošljavanje, visina zarada i životna sredina, a tržišne reforme se sprovode kako bi se ubrzao prelazak na održivi model rasta koji će pokrenuti inovacije i poljoprivredu. Kinezi se veoma trude da osiguraju bolju dostupnost roba i usluga, jer to doprinosi većoj potražnji i boljem kvalitetu života.

Kina je poznata po tehnološkim inovacijama i ulaganjima u toj sferi. To što je ekonomija u usporenijoj fazi nije uticalo na ambiciozne planove koje ova zemlja ima što se tiče izgradnje svemirske stanice i slanje prve osobe na Mesec za deceniju ili dve. Takođe, povećava se i broj internet korisnika, pa je ukupan broj nadmašio čak i SAD i Japan. Vrednost kineske ekonomije procenjuje se na deset bilijardi dolara i političari su shvatili da oslanjanje samo na investicije i izvoz nije održivo. Zbog toga su odabrali strukturne reforme i odoleli su iskušenjima kvantitativnih olakšica i konkruetne devalvacije valute.

Kina više ne može da se oslanja samo na izvoz i mora da ima fokus na domaću potrošnju i na investicije privatnog sektora. Došlo je do toga da se ova zemlja suočava sa najnižom stopom rasta još od događaja na trgu Tjenanmenu u Pekingu 1989-1990.godine, kada je došlo do masakra zbog protesta u ime demokratije i ljudskih prava koje su predvodili studenti, a trajali su punih sedam nedelja.

Kina je zemlja za koju govore da je svetska fabrika i jedna od najvećih sila na svetu i njena moć se postepeno uvećava bez obzira na ekonomski pad. Međutim, u septembru ove godine doći će do zakonodavnih izbora na kojima će se između ostalog raspravljati i o opravku kineske ekonomije i rastu BDP-a.

Američko-kineska saradnja

Svet se suočava sa velikim problemima i izazovima kao što su zaštita životne sredine i globalni privredni rast. Sve je više zemalja koje uočavaju da se mnoge stvari ne mogu rešiti bez saradnje između Kine i Amerike, bez obzira na njihovu međusobnu netrpeljivost. Iako su suočeni sa ekonomskim, društvenim i institucionalnim rizicima ove zemlje ne bi smele da jedna u drugoj vide najveći spoljni problem. Krajem 2012.godine u kineskom javnom mnjenju  vladala je velika netrpeljivost prema američkoj državnoj kancelarki Hilari Klinton. Jedan od kineskih analitičara rekao je za nju da je ona samo gost, da ne uvažava Kineze i da prijateljstva između te dve zemlje ne može da postoji. Ti zategnuti odnosi postoje i dan danas.

Srpsko-kineska saradnja

Naša zemlja sa Kinom ima dobre i prijateljske odnose, pogotovo što smo mi i strateški partneri sa njom. Prijateljstvo se pokazalo i prošle godine kada smo zajedno proslavili sedamdeset godina pobede nad fašizmom. Srbija ima principijalnu podršku teritorijalnom integritetu i postizanju dogovora putem dijaloga. Kina je spremna da podrži i nove projekte i nove kompanije i da učestvuje u njima. Ono što je najnovije je to da će upravo Kina da kupi železaru u Smederu i da je učini jednom od najmodernijih u Evropi, a razgovara se i o tome da će biti potpisan ugovor za izgradnju deonice Koridora 11 od Surčina do Obrenovca.

Što se tiče uvoza i izvoza u Kini postoji interes za poljoprivredno-prehrambene proizvode iz Srbije kao što su žitarice, meso, smrznuto voće i vino i proizvode crne i obojene metalurgije.

Srbija iz Kine uvozi telefone, računare, polietilen, delove mašina i računarske opreme, kao i obuću i odeću. Međutim, postoji podatak da naša zemlja generalno malo izvozi u Kinu i da se nalazi na čak sto pedeset i petom mestu po izvozu i da treba poboljšati tu poziciju, pre svega sa kvalitetnim proizvodima i nastavljanjem saradnje i prijateljstva i u narednom periodu.